1. TOLERANCIJE - TFZR
1. TOLERANCIJEPri izradi mašinskih delova i elemenata vrednosti kota koje stoje na crtežu nemogu se idealno postići iz više razloga: zbog ograničenih mogućnosti alatnih mašina, zboggreške čoveka pri izradi, merenju i očitavanju, zbog nehemogenosti materijala itd.Retko ima i potrebe da mera (kota) bude idealno tačna, odnosno tačno onavrednost koja stoji na crtežu. Idealna mera nema praktični značaj. Dozvoljena su manja iliveća odstupanja od zadate vrednosti mera (kota) (onih koja su na crtežu), koja se nazivanominalna vrednost. Dozvoljeno odstupanje od nominalne vrednosti naziva se tolerancija,odnosno tolerancija predstavlja razliku između maksimalne i minimalne dozvoljenedimenzije. Tolerancije delova u sklopu obezbeđuju funkciju tih delova i sklopova.Tolerancija utiče na cenu, što je manja (uža) proizvod je skuplji i obrnuto.Tolerancija se definiše za osovinu i rupu. Osovina predstavlja sve spoljašnje, arupa sve unutrašnje mere. Osim toga postoje i kombinovane mere (sl.7.1).Spoljašnje mere su: d i c.Unutrašnje mere su: Øa i b.Kombinovana mera je: e.Sl. 7.1. Spoljašnje, unutrašnje i kombinovane mere predmeta1.1. Tolerancija spoljnih meraTolerancija osovine je prikazana na (sl. 7.2) gde su dati svi parametri kojim sedefiniše. Ovi parametri se odnose i na sve spoljašnje mere. Osnovni parametar je tolerancijaili visina tolerancijskog polja, označeno sa To. Raspoređuje se po celom prečniku kao što jeprikazano na sl. 7.2a. Zbog jednostavnosti prikazivanja tolerancija osovine se prikazuje kaona sl. 7.12b, kao da je cela tolerancija samo na jednom delu osovine, sa jedne strane.Parametri kojima se definiše tolerancija osovine su:T0 – tolerancija osovine je maksimalno moguće ukupno odstupanjeza osovinu;d – normalna vrednost osovine. Zadata vrednost. Vrednost na crtežu;dd – donji granični prečnik osovine. Predstavlja minimalnu dozvoljenu vrednostosovine koja će zadovoljiti njenu funkciju;dg – gornji granični presek osovine. Predstavlja maksimalno dozvoljenu vrednostprečnika osovine koja će zadovoljiti njenu funkciju;ds – stvarna vrednost prečnika osovine. Mogući opseg prečnika osovine u okvirutolerancije;
O – O – nulta linija tolerancije, tj. linija koja označava nominalni prečnik. Iznadnulte linije prečnik se povećava, ispod se smanjuje;ag – gornje granično odstupanje, tj. rastojanje maksimalno dozvoljenog prečnikaosovine od nulte linije ili maksimalno dozvoljeno rastojanje tolerancijskog poljaosovine od nultne linije iad – donje granično odstupanje osovine. Rastojanje minimalno dozvoljenogprečnika osovine od nulte linije ili minimalno dozvoljeno rastojanje tolerancijskogpolja osovine od nultne linije.Sl. 7.2. Tolerancijsko polje osovine i parametri koji ga definišuŠematsko (uprošćeno) prikazivanje tolerancije za osovinu, njegov položaj iparametri kojima se definiše dato je na sl. 7.2c. Osovina se ne crta, već se predstavljanominalnim prečnikom, koji se označava nultom linijom O – O.Iznad nulte linije vrednosti prečnika rastu ( ), a ispod opadaju ( -).Ako je vrednost tolerancije i položaj tolerancijskog polja u odnosu na nultu linijupoznat, odnosno poznate su vrednosti: d, To, ag i ad, tada se granični prečnici za položajtolerancijskog polja preko nulte linije (sl. 7.2) određuju prema jednačinama:dd d - ad ; dg d ag ; dg dd To.Stvarna vrednost prečnika osovine ds kreće se između dve granične vrednosti,odnosnods od dd do dg ds (dd dg)Tolerancija osovine se definišu kao razlika graničnih prečnika To dg – dd, ili To ag ad .Položaj tolerancijskog polja osovine može biti različit u odnosu na nultu liniju.Može se celo polje nalaziti ispod nulte linije, iznad nulte linije u odnosu na nultu liniju. Možese celo polje nalaziti ispod nulte linije, iznad nulte linije ili da bude preko nulte linije. (sl. 7.3).Kada je preko nulte linije delimično se nalazi iznad i ispod nulte linije. Osim toga,tolerancijsko polje može celo biti ispod ili iznad, a da se jednim graničnim odstupanjemdodiruje nulta linija.Sl. 7.3. Položaj tolerancijskog polja za osovinu
a) ispod, b) preko, c) iznad nultne linijeParametri tolerancije za osovinu za date položaje (sl. 7.3) računaju se na sledećinačin:a) ad ag – To; dd d - ad ; dg d - ag ; To ad - ag ; To dg - ddb) ag ad To; dd d - ad ; dg d ag; To ad ag; To dg - ddc) ag ad To; dd d ad; dg d ag; To ag – ad; To dg - ddKada tolerancijsko polje dodiruje nultu liniju, tada je jedno od graničnihodstupanja jednako nuli (sl. 7.4).Sl. 7.4. Tolerancijsko polje za osovinu na nultnoj linijia) ag 0, b) ad 01.2. Tolerancije unutrašnjih meraTolerancije rupe sa svim parametrima sa kojima se definiše prikazana je na sl. 7.5.Nazivi parametara i oznake su iste kao za osovinu, samo se obeležavaju velikim slovima. Svešto se odnosi za toleranciju rupe, odnosi se i na ostale unutrašnje mere. Nazivi parametaratolerancije rupe su sledeći:TR – tolerancija rupe je maksimalno dozvoljeno ukupno odstupanje za rupu;D – nominalna v rednost prečnika rupe. Zadata vrednost. Vrednost na crtežu;Dd – donji graničnik prečnika rupe. Predstavlja minimalnu dozvoljenu vrednostprečnika rupe, koja će zadovoljiti njenu funkciju;Dg – gornji graničnik preseka rupe. Predstavlja maksimalno dozvoljenu vrednostrupe, koja će zadovoljiti njenu funkciju;Ds – stvarna vrednost prečnika rupe. Mogući opseg prečnika rupe u okvirutolerancije;Ad – donje granično odstupanje rupe. Rastojanje minimalnog dozvoljenogprečnika rupe od nulte linije ili minimalno dozvoljeno rastojanje tolerancijskog poljarupe od nulte linije iAg – gornje granično odstupanje rupe. Rastojanje maksimalnog dozvoljenogprečnika osovine od nulte linije ili maksimalno dozvoljeno rastojanje tolerancijskogpolja rupe od nulte linije.
Sl. 7.5. Tolerancijsko polje za rupu i parametri koji ga definišuZa primer položaja tolerancijskog polja rupe sa sl. 7.5 parametri tolerancije seodređuju prema jednačinama:Dd D - Ad ; Dg D Ag; Dg Dd TR.Stvarne vrednosti prečnika rupe kreću se između dve granične vrednostiDs od Dd do Dg Ds (Dg Dd).Tolerancija rupe definiše se kao razlika graničnih prečnika TR Dg – Dd, ili prekograničnih odstupanja, što je za ovaj primer (sl. 7.5) zbir graničnih odstupanja TR Ad Ag.Položaj tolerancijskog polja rupe može biti različit u odnosu na nultu linijupotpunoisto kao i za osovinu. Znači, može se celo polje nalaziti ispod nulte linije, da bude preko nultelinije, iznad nulte linije, ili da je dodiruje (sl. 7.6).Sl. 7.6. Položaj tolerancijskog polja za rupu ispod, preko i iznad nulte linijeParametri tolerancije za rupu za pojedine položaje računaju se na isti način kao zaosovinu, samo što se označavaju (pišu) velikim slovima.a) Ad Ag – TR; Dd D - Ad ; Dg D - Ag ; TR Ad - Ag ; TR Dg - Ddb) Ag Ad TR; Dd D - Ad ; Dg D Ag; TR Ad Ag; TR Dg - Ddc) Ag Ad TR; Dd D Ad; Dg D Ag; TR Ag – Ad; TR Dg - Dd.1.3. Vrednosti tolerancijeVrednost tolerancija (visine tolerancijskih polja) za rupu i osovinu, koje imajuopštu primenu u tehnici podeljene su u 18 grupa ili kvaliteta. Označavaju se sa IT 1 do IT18. Osim toga postoje i kvaliteti IT01 i IT0 za delove koji zahtevaju vrlo preciznu obradu.Vrednost tolerancije se računa prema jednačini:
T ITi ki · i[µm]gde je:ki – koeficijent kvaliteta tolerancije,i – jedinica tolerancije [µm].Jedinica tolerancije se računa kao:i o,453 D 0,001D m .Vrednost tolerancija se računa za grupu prečnika, a ne za jedan prečnik, te jeD Dmin Dmaxgde je:Dmin – minimalna vrednost iz grupe prečnika [mm].Dmax - maksimalna vrednost iz grupe prečnika [mm].Koeficijent kvaliteta ki različit je za različite kvalitete u prikazan je u tabeli 7.1.Koeficijenti kvaliteta tolerancije kiITkiITki12345678T - 50400640100016002500 Primer 7.1: Izračunati visinu tolerancijskog polja za grupu prečnika od 22 do 50 mm (22 50) za kvalitet IT7.T7 k7 · i 16 · 1,76 28,18 µmi 0,45 3 D 0,001D 0,45 3 33,16 0,001 33,16 1,76 mD Dmin Dmax 22 50 33,16mmTolerancije se ne računaju za proizvoljne grupe prečnika, već za grupe koje sustandardom definisane. Za prečnike od (1 500) mm određeno je 13 grupa i to: 1 3, 3 6,6 10, 10 18 itd. Za prečnike 500 do 3150 mm određeno je 8 standardnih grupa: 500 630,630 800 itd. Visina tolerancije zavisi od kvaliteta i nazivnog prečnika, a ne zavisi od položajatolerancijskog polja. Na primer za prečnik Ø35 i kvalitet IT8 tolerancija je T8 39 μm.U opštem mašinstvu uglavnom se koriste kvaliteti IT5 – IT12. Opšta podelaprimene kvaliteta je sledeća:IT1 – IT7 – za merne instrumente,IT5 – IT12 – za sklopove koji se koriste u opštem mašinstvu iIT12 – IT18 – za vrlo grube sklopove.1.4. Tolerancija poljaMogući položaji tolerancijskih polja i način njihovog označavanja dat je nadijagramu (sl. 7.7). Označavaju se slovima abecede, velikim za rupe A, B, ., Z,C, a malim zaosovine a, b, ., zc. Na dijagramu je približno srazmerno prikazana udaljenost svakog polja odnulte linije. Na dijagramu je približno srazmerno prikazana udaljenost svakog polja od nultelinije. Položaji polja su određeni jednim od graničnih odstupanja: gornjim ili donjim. U
principu, standardom je određeno ono granično odstupanje koje je bliže nultoj liniji. Položajpolja iznad nulte linije određen je donjim graničnim odstupanjima (Ad, ad), a gornja seračunaju prema jednačinama:Ag Ad TR;ag ad To.Položaj polja ispod nulte linije određen je sa gornjim graničnim odstupanjem (ag,Ag), a donja se računaju prema jednačinama: ad ag - To ; Ad Ag - TR .Vrednost graničnih odstupanja kojima se definišu položaji polja date sustandardima (tabela 7.4 do 7.7).Tolerancija definisana tolerancijskim poljem označava se prvo sa oznakom Ø (zakružni poprečni presek), zatim se daje vrednost normalnog prečnika u mm, zatim se oznakapolja i na kraju kvalitet tolerancije, na primer Ø20B10. Ovo pravilo važi za sve mašinskedelove i elemente, izuzev za zavojnicu. Kod označavanja tolerancije zavojnice redosled poljai kvalitet je obrnut sa crticom između prečnika i kvalitzeta, na primer M20-10B. Primer 7.2: Za normalni prečnik rupe Ø220 odrediti sve parametre tolerancije i skiciratipoložaj tolerancijskog polja za Ø220P7.Na osnovu tabele T - 7.2 za prečnik Ø220 i kvalitet tolerancije 7 visina tolerancijeje 46 μm, te je TR 46 μm. Iz tabele T - 7.7 za prečnik Ø220, polje P i kvalitet 7 gornjegranično odstupanje je -33 μm. Tada se može izračunati donje granično odstupanje, kao Ad Ag – TR -33 – 46 -79 μm.Na osnovu usvojene razmere šematski se predstavi ovo polje (sl. 7.8).Na osnovu poznatih graničnih odstupanja određuje se granični i stvarni prečniciprema sledećim relacijama:Dg D - Ag 220 – 0,33 119,967 mm,Dd D - Ad 220 – 0, 079 119,927 mm,Ds 119,927 119,967 mmSl. 7.8. Tolerancijsko polje PZnači svi komadi sa prečnicima rupe od 119,927 119,967 mm su dobri, a izvanovog opsega su škrti. Na primer, komad sa nominalnim prečnikom od 220 mm je škart.
Sl. 7.7. Dijagram položaja tolerancijskih polja za rupu i osovinu1.5. Tolerancija naleganjaNaleganje dve površine (sa spoljnom i unutrašnjom merom) može biti takvo da suim normalni prečnici isti (D d) ili različiti (D d).Naleganje kada je D d
Ovakvo naleganje može biti: pomično gde je D d, javlja se zazor Z D – d [µm] i nepomično gde je D d, javlja se preklop P d - D[µm].Naleganje kada je D dOvakvo naleganje se često koristi kod mašinskih delova. Tolerancijama naleganja,gde se posebno definiše tolerancija za osovinu, a posebno za rupu, postiže se labavo, čvrsto ineizvesno naleganje.1.5.1. Labavo naleganjeLabavo naleganje je kada je prečnik rupe veći od prečnika osovine. Kod labavognaleganja javljaju se granični zazori: maksimalan Zg i minimalan Zd (sl. 7.9). Stvarni zazor sekreće između dva granična. Labavo naleganje se koristi za delove koji se međusobnopomeraju u toku rada. Vrednost zazora se određuje preko graničnih prečnika ili odstupanja.Zbir tolerancije rupe i osovine naziva se tolerancija naleganja Tn. Tolerancija naleganja seodređuje i prema graničnim zazorima.Zg Dg – dd; Zg Ag ad Zg Dg – dd; Zd Dd - ddTn To TR po definicijiTn Zg - ZdSl. 7.9. Labavo naleganje1.5.2. Čvrsto naleganjeČvrsto naleganje je kada je prečnik rupe uvek manji od prečnika osovine. Kodčvrstog naleganja javljaju se granični preklopi: maksimalan Pg i minimalan Pd (sl. 7.10).Stvarni preklop se kreće između dva granična. Čvrsto naleganje se koristi za delove koji semeđusobno ne pomeraju u toku rada. Vrednost preklopa se određuju preko graničnih prečnikaili odstupanja.Pg dg – Dd; Pg ag Ad Pd dd – Dg; Pd ad Ag Tn To TR po definicijiTn Pg - Pd
Sl. 7.10. Čvrsto naleganje1.5.3. Neizvesno naleganjeNeizvesno naleganje je kada se može dobiti i labavo i čvrsto naleganje, zavisnood stvarnih prečnika osovine i rupe koji se spajaju (sl. 7.11). Kod neizvesnognaleganjajavljaju se: granični gornji zazor Zg i granični gornji preklop Pg. Stvarni zazor ipreklop se kreće između nule i gornje granične vrednosti. Neizvesno naleganje se koristi zadelove u sklopu između kojih su potrebni mali zazori ili preklopi. Vrednosti zazora i preklopase određuju preko graničnih prečnika ili odstupanja.Pg dg – Dd; Pg ag Ad Zg Dg – dd; Zg Ag – adTn To TR po definicijiTn Pg ZgSl. 7.11. Neizvesno naleganje1.6. Sistemi naleganjaLabava, čvrsta i neizvesna naleganja se mogu ostvariti različitim kombinacijamatolerancijskih polja za rupu i osovinu. Na primer, labavo naleganje daje sledeća polja: A, d;M, a; B, n itd. Kako bi se izbegla šarolikost kombinacija polja za rupu i osovinu usvojena sudva osnovna sistema naleganja:
sistem zajedničke rupe, koji se označava sa ZR isistem zajedničke osovine, koji se označava sa ZO.Svaki ovaj sistem može da obezbedi labavo, čvrsto i neizvesno naleganje. Kodsistema ZR tolerancijsko polje za rupu je H, a kod sistema ZO tolerancijsko polje za osovinuje h. I pored ovakvog ograničenja svi zahtevi naleganja u praksi mogu da se zadovolje sa ZRili ZO.1.6.1. Sistem zajedničke rupe (ZR)Polje za rupu u ovom sistemu je uvek polje H, koje se nalazi iznad nulte linije idodiruje je sa svojim donjim graničnim odstupanjem. Polja za osovinu se biraju zavisno odtoga da li se želi postići labavo, čvrsto ili neizvesno naleganje (sl. 7.12). Kada polje zaosovinu ima položaj sl. 7.12a naleganje je labavo. Položaj osovine na sl. 7.12b daje neizvesnonaleganje, a položaj na sl. 7.12c čvrsto naleganje.Sl. 7.12. Sistem zajedničke rupe (ZR)Labavo naleganje u sistemu ZRLabavo naleganje u sistemu ZR sa parametrima koji ga definišu prikazano je na sl.7.13.Sl. 7.13. Labavo naleganje u sistemu ZR
Zg Dg – dd;Zg Ag ad Zd Dd – dg; Zd ad Tn To TR po definicijiTn Zg - ZdČvrsto naleganje u sistemu ZRČvrsto naleganje u sistemu ZR sa parametrima koji ga definišu prikazano je na sl.7.14.Neizvesno naleganje u sistemu ZRNeizvesno naleganje u Sistemu ZR i parametri koji ga definišu dati su na sl. 7.15.Pg dg – Dd; Pg agPd dd – Dg; Pd ad AgTn To TR po definicijiTn Pg - PdSl. 7.14. Čvrsto naleganje u sistemu ZRPg dg – Dd; Pg Ad Zg Dg –Zg Ag - adTn To TR po definicijiTn Pg ZgSl. 7.15. Neizvesno naleganje u ZR
1.6.2. Sistem zajedničke osovinePolje za osoovinu u ovom sistemu je uvek polje h, koje se nalazi ispod nulte linijei dodiruje je sa svojim gornjim graničnim odstupanjem. Polja za rupu biraju se zavisno odtoga da li se žili postići labavo, čvrsto ili neizvesno naleganje (sl. 7.16). Kada polje za rupuima položaj sl. 7.16a, a naleganje je labavo. Položaj rupe (sl. 7.16b) daje neizvesno naleganje,a položaj (sl. 7.16c) čvrsto naleganje.Sl. 7.16. Sistem zajedničke osovine (ZO)Labavo naleganje u sistemu ZOLabavo naleganje u sistemu ZO sa parametrima koji ga definišu prikazano je na sl.7.17Zg Dg – dd; Zg Ag ad Zd Dd – dg; Zd AdTn To TR po definicijiTn Zg - ZdSl. 7.17. Labavo naleganje u sistemu ZO
Čvrsto naleganje u sistemu ZOČvrsto naleganje u sistemu ZO sa parametrima koji ga definišu prikazano je naslici 7.18Pg dg – Dg; Pg Ad Pd dd – Dg; Pd ad Ag Tn To TR po definicijiTn Pg - PdSl. 7.18. Čvrsto naleganje u sistemu ZONeizvesno naleganje u sistemu ZONeizvesno naleganje u sistemu ZO dato je na sl. 7.19. Parametri koji definišu ovonaleganje i jednačine po kojima se određuju su:Pg dg – Dd; Pg Ad Zg Dg – dd; Zg Ag - adTn To TR po definicijiTn Pg Zg.Sl. 7.19. Neizvesno naleganje u ZO
1.7. Označavanje tolerancija naleganjaBez obzira na to da li je tolerancija naleganja u sistemu ZR ili ZO, da li je labavo,čvrsto ili neizvesno naleganje, piše se tako što se daje nominalna vrednost prečnika, polje ikvalitet za rupu, razlomačka crta i polje i kvalitet za osovinu, na primer Ø100G7/h7. Izuzetaksu sklopovi sa zavojnicom kod kojih tolerancijsko polje i kvalitet zamenjuju mesta, na primer,M20-7H/-6f. Primer 7.3: Za toleranciju naleganja Ø180H10/u9 odrediti sve parametre tolerancije, vrstunaleganja i šematski predstaviti položaje tolerancijskih polja.Na osnovu prečnika Ø180 mm i kvaliteta tolerancije za rupu 10, a za osovinu 9dobija se TR 160 μm i To 100 μm. Pošto je polje za rupu H, radi se o sistemu ZR. Polju Hse nalazi iznad nulte linije i dodiruje je donjim graničnim odstupanjem, gde je Ad 0 za svekvalitete tolerancije i sve prečnike.Sada se može za polje Ø180H10 odrediti: Ag TR 160 μm, Dd D 180 mm, Dg D Ag 180 0,160 mm, Ds Dd Dg 180 180,160 μm. Za polje Ø180u9 dobija sedonje granično odstupanje ad 210 μm.Ostali parametri polja za osovinu određuju se prema sledećim relacijama:ag ad To 210 100 310 μm; dd d ad 180 0,210 180,210 mm;dg d ag 180 0,310 180,310 mm; ds dd dg 180,210 180,310 mm.Na osnovu izračunatih vrednosti parametra, prema usvojenoj razmeru, mogu setolerancijska polja šematski nacrtati (sl. 7.20).Sl. 7.20. Šema uz primer 3Na osnovu šeme i vrednosti parametra zaključuje se da je naleganje čvrsto. Nakraju se određuju vrednosti preklopa i tolerancije naleganje. Sledi da je:Pg ag 310 μm: Pd ad – Ag 210 – 160 50 μm;Tn TR To 160 100 260 μm i Tn Pg – Pd 310 – 50 260 μm. Primer 7.4 Za sklop glavčine zupčanika i vratila normalnog prečnika Ø25 mm odabratitoleranciju elemenata tako da u sistemu ZO obrazuju naleganje sa Zg 40 μm i Pg 10 μm.Kvalitet tolerancije osovine treba da je za jedan stepen "finiji" od kvaliteta rupe.Pošto je zadat sistem zajedničke osovine ZO, polje za osovinu je h. N osnovuzadatih vrednosti graničnih preklopa i zazora (zazor je veći od preklopa) može se skiciratipoložaj tolerantnih polja (sl. 7.21).
Tolerancija naleganja je: Tn Zg Pg 40 10 μm. Pošto su kvaliteti tolerancijaza stepen različiti, tolerancija naleganja se deli u srazmeri 0,6 : 0,4 u korist rupe. Tada seodređuje TR 0,6 · Tn 0,6 · 50 30 μm i To 0,4 · Tn 0,4 · 50 20 μm. Iz tabele T - 7.2usvajaju se prve manje ili bliže standardne vrednosti za rupu i osovinu, te je TRs 33 μm, štoodređuje kvalitet IT8 i Tos 21 μm za kvalitet IT7. Sada je tolerancija za osovinu poznataØ25h7. Vrednost parametra tolerancije osovine su: ad ag – Tos 0 – 21 - 21 μm, dd d ad 25- 0,021 24,979 mm i ds dd dg 24,979 25 mm.Tolerancijsko polje za rupu bira se iz uslova da je Ag pozitivno, a Ad negativno imanje od ad , odnosno manje od 21 μm. Iz tabele T - 7.6 to je polje J8 definisano sa Ag 20μm. Vrednosti ostalih parametara to9lerancije za rupu polja Ø25J8 su:Ad Ag – TRs 20 – 33 -13 μm, Dg D Ag 25 0,020 25, 20 μm,Dd D - Ad 25 – 0,013 24,987 μm i Ds Dd Dg 24,987 25,020 mm.Sl. 7.21. Šema uz primer 4Parametri naleganja su: Zgs Ag ad 20 21 41 μm, Pgs Ad 13 μm i Tns Zgs Pgs 41 13 53 μm, što je za 3 μm veće od zadate vrednosti.Opšti princip pri usvajanju tolerancije naleganja je taj da se usvajaju onatolerancijska polja koja sužavaju zadate vrednosti tole
isto kao i za osovinu. Znači, može se celo polje nalaziti ispod nulte linije, da bude preko nulte linije, iznad nulte linije, ili da je dodiruje (sl. 7.6). Sl. 7.6. Položaj tolerancijskog polja za rupu ispod, preko i iznad nulte linije Parametri tolerancije za r
nulte tolerancije na iskorištavanje radne snage Intervjuirani stručnjaci primijetili su da u široj javno - sti europskih društava postoji stav tolerancije prema iskorištavanju radnika iz drugih zemalja. Smatra se da ti radnici dobrovoljno pristaju raditi u iskorištavaju
ISO 5455 za mjerila koja se koriste za tehničke crteže, ISO 128-24 za vrste crta i njihovu primjenu, ISO 129 za kotiranje, ISO 286 za tolerancije, ISO 1101 za tolerancije oblika, orijentacije, smještaja i vrtnje odnosn
3.1 Principles of Fashion Design 1 3.1.1 Aesthetic Value 1 3.1.2 Principles of Aesthetic 2 3.2 Fashion Design Elements 22 3.2.1 How to Achieve Good & Creative Design 22 3.2.2 Line and Direction 29 3.2.3 Shape and Silhouette 36 3.2.4 Texture 42 3.2.5 Fabric Patterns 43 3.2.6 Colours 48 3.3 Fashion Design
3.1 Principles of Fashion Design 1 3.1.1 Aesthetic Value 1 3.1.2 Principles of Aesthetic 2 3.2 Fashion Design Elements 22 3.2.1 How to Achieve Good & Creative Design 22 3.2.2 Line and Direction 29 3.2.3 Shape and Silhouette 36 3.2.4 Texture 42 3.2.5 Fabric Patterns 43 3.2.6 Colours 48 3.3 Fashion Design Presentation 55
Primjer Odluke o politici nulte tolerancije prema djelima seksualnog uznemiravanja i . kao seksualno uznemiravanje, jer se gube jasne granice i distanca privatnog i profesionalnog, ili zanemarivanje značaja ovog problema, jer korespondira s klasičnim obrascem postavlj
Primjer Odluke o politici nulte tolerancije prema djelima seksualnog uznemiravanja i uznemiravanja na osnovu . jasne granice i distanca privatnog i profesionalnog, ili zanemarivanje značaja ovog problema, jer korespondira s klasičnim obrascem postavlj
224 Communicating in the 21st Century Essay writing ‘The essay is a form of refined torture. Discuss.’ You almost certainly will never encounter such an essay topic, but you might think it.
instrumenters via UI, API. - One Instrumenter service per docker engine/server host is supported - Instrumentation jobs are delivered to any authenticated Instrumenter service Compatibility - The Instrumenter service is able to request Qualys Container Security user credentials from Vault secret engine types: kv-v1 and kv-v2. Although supported .
