ANALITIČKA HEMIJA 2
ANALITIČKA HEMIJA 2LITERATURA:1. J. Savić, M.Savić "Osnovi analitičke hemije"Svjetlost, Sarajevo2. S.Nikolić-Mandić, R.Baošić, J.Mutić“Praktikum iz Analitičke hemije 2”, HF, Beograd D.A.Skoog, D.M.West, F.J.Holler,"Osnove analitičke hemije",Školska knjiga Zagreb, Hrvatska1
Analitička hemija se bavi odvajanjem, dokazivanjem iodređivanjem pojedinih sastojaka u uzorku supstance.“ANALYSIS” (grčka reč) - razlaganje na sastavne deloveu skladu sa karakterom zadataka koje rešava:ANALITIČKA HEMIJAKVALITATIVNAKVANTITATIVNAdokazuje od kojih sedelova (atoma, jona,molekula) sastojianalizirana supstancaodređuje količinusastavnih delovaŠTA ?KOLIKO ?2
.NAUKA MERENJA . DA LI JE OVA VODA DOBRA ZA PIĆE? DA LI IMA TRAGOVA MARIHUANE U UZORKU URINA? DA LI JE OVO UZORAK JUNETINE ILI SVINJETINE? KOJI JE SASTAV OVE STENE? DA LI JE PRISUSTVO ŠTETNIH GASOVA U VAZDUHU UGRANICAMA DOZVOLJENOG? DA LI SU ADITIVI U HRANI PRISUTNI U DEKLARISANOJKOLIČINI?3
ANALITIČKI SIGNAL- izdvajanje talogaAg Cl- AgCl talog- izdvajanje gasa CaCO3 2HCl CaCl2 CO2 H2Ogas- promena bojeCu2 4 NH3 Cu NH3 4 2 plavi komplekspojava signalaintenzitet signalada li je prisutno ?koliko je prisutno ?4
Poreklo signala može da se koristi za klasifikacijuanalitičkih metoda:Hemijske metode – signal nastaje kao rezultat hemijskihreakcijafaktori inteziteta sumasa – gravimetrijazapremina – volumetrija-KISELINSKO-BAZNE METODETALOŽNE METODEKOMPLEKSOMETRIJSKE METODEREDOKS METODEKLASIČNE METODE HEMIJSKE ANALIZE(ANALITIČKA HEMIJA 2)5
ANALITIČKI PROCES1. definisanje problema2. uzimanje reprezentativnog uzorka3. priprema uzorka za analizu4. neophodna hemijska odvajanja5. merenje6. izračunavanje rezultata7. analiziranje rezultata6
UTROŠENO VREME ZA POJEDINE KORAKE ANALIZE MERENJE5 % PRIPREMA RASTVORA I RAZBLAŽIVANJE 9 % USITNJAVANJE UZORKA (UKOLIKO JE ČVRST) 27 % RASTVARANJE I RAŠČINJAVANJE UZORKA 54 % ANALITIČKA METODA 2-5 %7
GRAVIMETRIJSKEMETODE ANALIZE Gravimetrija se zasniva na merenjumase supstance koja se u toku analizeizdvaja iz uzorka, bilo u slobodnom obliku ili uobliku jedinjenja poznatog hemijskog sastava. Kod metoda taloženja određivana supstanca se dodavanjemreagensa hemijski taloži iz rastvora, talog se cedi, ispira, sušiili žari i meri. U nekim slučajevima supstanca se određuje isparavanjem.Meri se masa isparene supstance ili mase ostatka.8
Theodore W. Richards (1868 - 1928) injegovi studenti sa Harvarda razvili su iusavršili mnoge tehnike gravimetrijskeanalize srebra i hlorida koje su primenjeneza određivanje atomske težine 25elemenata.Pripremajući čiste uzorke hlorida tihelemenata, raščlanjujući poznatu masujedinjenja, odredio je sadržaj horidagravimetrijskim metodama.Zbog ovog rada, Richards je postao prviAmerikanac koji je dobio Nobelovunagradu za hemiju 1914. godine.9
Taloženje treba da bude potpuno(kvantitativno) što znači da u matičnomrastvoru, iznad taloga, zaostaje manjeod 10-6 mol/L jona koji se taloži !10
11
Postupak gravimetrijske analize se sastoji iz sledećih faza: Taloženje Starenje taloga, najčešće na povišenoj temperaturi(digestija) Ceđenje njem Prevođenjetalogauoblikčijasemasameri(termička obrada taloga) Sušenje ili žarenje Merenje mase taloga Izračunavanje rezultata12
Gravimetrija ima prednostkada se radi o malom broju analiza i kada je potrebnaveoma visoka tačnost određivanja13
Za uspešno gravimetrijsko određivanje :1. Reakcija taloženja treba da bude kvantitativna.2. Izdvojeni talog treba lako da se cedi.3. Izdvojeni talog treba da bude dovoljno čist.4. Mereni oblik taloga treba da ima poznati sastav.5. Poželjno je da mereni oblik taloga nije higroskopan.14
TALOŽENJE I VELIČINA ČESTICAOd veličine čestica taloga zavisi mogućnost ceđenja i čistoćataloga. Talozi sa krupnim česticama se lakše cede. Povećanje čestica taloga je praćeno smanjenjemnjegovog onečišćenja.Po veličini čestica talozi se dele na:- koloide (1 – 100 nm)brzo se sležu ilako cede- kristale (deseti delovi mm)15
Čestice većine taloga, pa i onih koloidnih imaju kristalnustrukturu.U zavisnosti od uslova taloženja često se jedno istojedinjenje može istaložiti i u kristalnom i u koloidnomobliku.koncentrovani rastvori: KOLOIDBaSO4razblaženi rastvori: KRISTAL16
VELIČINA ČESTICA IRELATIVNA PREZASIĆENOST RASTVORAQ Srelativna prezasicenost rastvora SQ – koncentracija rastvorene supstance (mol/L) u trenutkukada počinje taloženjeS – koncentracija rastvorene supstance (mol/L) u zasićenomrastvoru – količinska rastvorljivost17
Dodatak taložnog reagensa prvo dovodi do trenutneprezasićenosti rastvoraQ S stanje prezasićenosti nije stabilnoQ SS višak rastvorene supstance se taloži sistem dolazi u stanje ravnotežeQ SVeličina čestica je obrnuto proporcionalna prezasićenju !!!18
MEHANIZAM TALOŽENJAPri izdvajanju čvrste faze iz rastvora odvijaju se dvaprocesa**:1. nukleacija (stvaranje ,‚klica”)2. rast kristalarast čestice** brzine ova dva procesa određuju veličinu čestica !19
čajna orjentacija jona ili molekula;stvaraju se grupe ili asocijacije jonarastvorenog taloga ‚‚rojevi”;kada dostignu kritičnu vrednostnastaju klice ili nukleusi koji mogudalje da rastu)(prašina, nerastvornenečistoće, površina sudadovodi do početnogudruživanja jona)20
Pri manjim prezasićenjimabrzina nukleacije jerelativno mala, pa je i brojnastalih klica mali –heterogena nukleacija. Pri većim prezasićenjimakriva ima oštri rast i brojnastalih nukleusa je veliki–homogena nukleacija.21
RAST KRISTALABrzina rasta kristala zavisi od prezasićenja. Čestice taloga ne rastu podjednako na svimpovršinama, pa se retko dobijaju geometrijski pravilnikristali. Pri nižim prezasićenjima kristali rastu na nekim odsvojih površina (dobijaju se pločice ili štapići).22
Pri višim prezasićenjima, kristal raste na uglovima i naivicama (nepravilni i razgranati kristali; kao pahuljica). Pri jako visokim prezasićenjima grade se amorfni talozi(nemaju kristalnu strukturu); Grupe čestica ili agregati se spajaju u veće agregate(agregacija) koji nisu stabilni i teže da se preurede upravilnu kristalnu rešetku (orjentacija). brzina agregacije brzina orjentacijeAMORFNITALOGKRISTALANTALOGstarenje23
Poželjno je: - dobijanje taloga krupnijih čestica- taloženje iz razblaženih rastvora (Qmin)- taloženje u toplim rastvorima (Smax)veća rastvorljivost- PAŽNJA !!!lakše se dobijaju kristaliFe2O3 · xH2OAl2O3 · xH2Oneki sulfidimala rastvorljivost –koloidni talozi !Q SS24
KOLOIDNISPECIFIČNAPOVRŠINATALOZIDodirna površina između čestica taloga irastvora u kome su te česticeraspodeljene.Smanjenjem veličine čestica jako se povećava specifičnapovršina.ADSORPCIJAKoloidni talozi imaju velikuspecifičnu površinu.Količina adsorbovanih jona i naelektrisanje površine određujuosobine koloida.25
AgCl (s) AgCl (koloid)26
PRIMARNI ADSORPCIONI SLOJčetiri pravila utiču na tendenciju koloidnog taloga daadsorbuje jedan jon pre nego drugi:1. Paneth-Fajans-Hahnovo pravilo2. uticaj koncentracije3. uticaj naelektrisanja jonadeluju istovremeno4. uticaj veličine jonaRezultat adsorpcije je onečišćenje taloga !!!27
H tečnafazadvostrukielektričnislojNO3-NO3-homogen rastvorNO3(naelektrisanja su Hizbalansirana)Ag NO3 Na NO Na3---------------------------------H Ag sloj kontra-jonaNO3(difuzan; debljina --------------Ag Ag Ag čvrsta Cl- Ag Cl- Ag ClfazaAg Cl- Ag Cl- Ag od konc.primarni adsorpcioni sloj(mala debljina-adsorpcija idesorpcija su brze)AgCl kristalŠematski prikaz poprečnog preseka čestice AgCl suspendovane urastvoru srebro-nitrata28
talog AgClprimarni adsorpcioni slojsloj kontra jonavodaAgCl (s) AgCl (colloid)29
KOAGULACIJA KOLOIDAProces spajanja koloidnih čestica u veće čestice (agregate)pri čemu grade čvrstu amorfnu masu, koja se brzo sleže ikoja može da se procedi.Do koagulacije dolazi ako se čestice dovoljno približe, tako dakohezione sile mogu da delujuneophodno je da se odbojnesile među česticama svedu na minimum:1. zagrevanjem (smanjuje se adsorpcija, a time inaelektrisanje )2. mešanjem (olakšava približavanje čestica)3. dodavanjem elektrolita (sloj kontra-jona se sabija)30
PEPTIZACIJAProces kojim se koagulisani koloid prevodi u svoje početnodisperzno stanje tj. u stanje koloidnog rastvora(suprotno koagulaciji !!!). Do peptizacije dolazi kada se sveže koagulisani talogispira čistom vodom !- koncentracija elektrolita u dvostrukom sloju sesmanjuje,- sloj kontra-jona se širi- povećavaju se odbojne sile između čestica.31
Koloidne čestice adsorbuju i molekule vode(rastvarača), što doprinosi stabilnosti.HIDROFILNI I HIDROFOBNIKOLOIDI32
HIDROFILNIKOLOIDIViskozni talozi koji pokazuju veliki afinitetprema rastvaraču.gel (mrežast)Za koagulaciju je neophodno zagrevanje i visokakoncentracija elektrolita.Primer: belančevine, skrob, želatin, agar.33
HIDROFOBNI KOLOIDISlabo privlače vodu (rastvarač), lako se koagulišuelektrolitima. Koagulacija je ireverzibilna, a dobijenitalog je sirast, lako se cedi i sadrži malo vode.solPrimer: koloidni sumpor, zlato, halogenidi srebra.SILIKATNA KISELINAje i jedno i drugo !!!po karakteru je hidrofobna, ali se ponaša kao hidrofilni koloid34
KRISTALNI TALOZIPogodniji su za rad, po svojim osobinama, u poređenju sakoagulisanim koloidima.Veličina kristala, čistoća i mogućnost ceđenjazavisi od eksperimentalnih uslova !!!!35
taloženje se vrši iz razblaženih rastvora taložni reagens se dodaje lagano uz mešanje taloženje se vrši iz toplih rastvora pre ceđenja je neophodno hlađenje36
TALOŽENJE IZ HOMOGENIH RASTVORA- najpogodnije- taložni regens se ne dodaje u rastvor, već se stvarapogodnom hemijskom reakcijom direktno u rastvorusupstance koju taložimo- niska prezasićenost- izbegnuta je brza nukleacijaPREDNOST:MANA:brže ceđenje; malo onečišćenje !!! (okluzijaminimalna)dug proces, 30 min do nekoliko sati uz grejanje ilikuvanje37
KARBAMID ILI UREA vrlo slaba baza, Kb 10-14 povećanjem temperature rastvora hidrolizuje:CO NH2 2 H 2O CO2 2NH3U toplim, kiselim, rastvorima CO2 se uklanja, dokamonijak ostaje !!!t 90 -100oCpH 9,338
DIMETIL-SULFAT, kao i SULFAMINSKA KISELINAu rastvoru dajusulfatni jon kao taložni reagens: CH3O2 SO22 2H 2O 2CH3OH SO4 2H 2 NH2SO3 H H 2O NH4 SO4 H *****Postoji postupak taloženja kod koga se taložni reagenssintetiše direktno u rastvoru (DMG).39
STARENJE TALOGADIGESTIJAPod starenjem taloga se podrazumevaju sve ireverzibilnestrukturne promene koje se odvijaju u talogu od trenutkanjegovog nastajanja:- građenje većih čestica- poboljšanje njihove strukture- smanjenje njihovog onečišćenjaDigestija je proces starenja sveže nastalog taloga, udodiru sa matičnim rastvorom, na povišenoj temperaturi.40
PROCESI KOJI SE ODVIJAJU ZA VREME STARENJATALOGA:- REKRISTALIZACIJA (nepravilne čestice prelaze u pravilne)- SPORA REKRISTALIZACIJA - tzv. Ostwaldovo dozrevanje(građenje većih kristala na račun manjih)- AGLOMERACIJA (pojedine čestice dele zajednički sloj kontrajona) posledica je cementacija (građenjemostova između čestica)- MODIFIKACIJA TALOGA odnosno transformacija ustabilnije, manje rastvorne oblike- POLIMERIZACIJA (amorfni talozi lagano prelaze u kristalnemodifikacije)41
Ostwaldovo dozrevanje Mnogi sitni kristali u sistemu postepeno nestaju, osimnekoliko koji rastu na uštrb malih kristala. Manji kristali deluju kao “hrana” za velike kristale. Kako veliki kristali rastu, prostor oko njih postaje svesiromašniji malim kristalima.42
ONEČIŠĆENJA e)(naknadno taloženje)onečišćenja u momentutaloženjaonečišćenja posleizdvajanja taloga43
KOPRECIPITACIJA onečišćenje supstancama koje su, inače u datoj sredini,rastvorne (zahvatanje primesa)Simultano taloženje i taloženje s kolektorom nije koprecipitacija !!!SIMULTANO TALOŽENJE istovremeno taloženje dvesupstance zajedničkim reagensom, jer su im rastvorljivostiveoma bliske.TALOŽENJE S KOLEKTOROM je kvantitativno izdvajanjesupstance koja je prisutna u tragovima (sama se ne taloži)uz velike količine drugog taloga.44
Oblici koprecipitacije su:ADSORPCIJA,OKLUZIJA i INKLUZIJA45
ADSORPCIJA Glavni oblik onečišćenja kod koloidnih taloga, zbog velikespecifične površine. Kod kristalnih taloga se može zanemariti.Može se smanjiti povećanjem temperature, taloženjem izrazblaženih rastvora, digestijom, pranjem taloga i ponovnimtaloženjem. Najefikasnijeje ponovno taloženje: posle ceđenja, talog serastvori u pogodnom sredstvu (najčešće u kiselinama) i ponovotaloži.Kod taloženja iz homogenih rastvora adsorpcija je jakoumanjena. 46
OKLUZIJA Karakteristična je za kristalne taloge. Nastaje kada strana supstanca bude uhvaćena unutarbrzo rastućeg kristala. Okludovane čestice se nehomogeno raspodeljuju ukristalima i predstavljaju ‚‚defekte kristalne rešetke”.47
‚‚defekti kristalne rešetke”Mehaničko zatvaranje nečistoća– u toku rasta kristala zaostaju šupljine koje suispunjene matičnim rastvorom48
‚‚defekti kristalne rešetke”Adsorpcija u toku taloženja.Primer: taloženje sulfata iz rastvora natrijum-sulfatarastvorom barijum-hlorida- na početku talog ima sulfatne-jone kao primarniadsorpcioni sloj, a Na -jone kao sloj kontra-jonaBaSO4 · SO42- : 2Na - dalji dodatak reagensa dovodi do zamene Na -jonajonima Ba2 , što dovodi do daljeg rasta kristala.- brzina rasta kristala je velika i ne stignu da sezamene svi Na -joni. *Ostaju okludovani u kristalu*49
Okluzija ne može da se smanji ispiranjemtaloga, ali može digestijom i ponovnimtaloženjem. Kod taloženja iz homogenih rastvorapraktično ne dolazi do okluzije.50
INKLUZIJA Karakteristična je za kristalne taloge.IZOMORFNA INKLUZIJA (građenje mešanih kristala) –koprecipitovani jon se zbog pogodne strukture, veličine inaelektrisanja “uklapa” u kristalnu rešetku taloga –ne dolazi do defekta rešetke.K NH4 CrO42-SO42-u NH4MgPO4uBaSO451
NEIZOMORFNA INKLUZIJA (građenje čvrstih rastvora)– kristalni oblik onečišćenja se nešto više razlikuje odkristalnog oblika taloga – nečistoće ovog tipa se manjemešaju sa talogom od nečistoća prvog tipaKHSO4 ili NH4HSO4BaSO4napH 1 značajnopH 5 minimalnoprostorno sličan52
POSTPRECIPITACIJAOblik onečišćenja kod koga se nečistoća, kao slabo rastvornojedinjenje, izdvaja posle izdvajanja primarnog taloga.PRIMER: Taloženje Ca2 sa C2O42- u prisustvu Mg2 -jona:u sveže istaloženom CaC2O4 nalazi se samo mala količinaMg2 -jona; ako se talog ostavi da stoji u matičnom rastvoruna njemu se postupno taloži i MgC2O4PRIMER: Taloženje ZnS na talogu CuS ili HgSPostprecipitacija se sprečava ili bar smanjuje brzimceđenjem glavnog taloga ili ponovnim taloženjem.Digestija povećava naknadno onečišćenje taloga !!!53
TALOŽENJE S KOLEKTOROM(nosačem)skupljanje tragova (“povlačenje”) Koristi se za taloženje jona koji je u rastvoru prisutan uniskim koncentracijama, tako da se dodatkom taložnogreagensa ne može istaložiti (nije “prekoračen” proizvodrastvorljivosti). Taloži se tj. sakuplja na nekom drugom talogu koji se urastvoru nalazi u makrokoličini i koji se naziva kolektor ilinosač.primer: izdvajanje tragova olova(II) iz urina na kalcijum-fosfatu54
FILTRACIJA(CEĐENJE)Ceđenje (filtracija) je operacija odvajanja taloga odrastvora pomoću sredstava za ceđenje.Izbor sredstava za filtraciju zavisi od osobina taloga, veličinečestica i od toga da li talog treba žariti ili samo sušiti.filter papiri, lončići za ceđenje, centrifugiranjekvalitativni ikvantitativnirazličitogstepenaporoznostiporozno dno: stakleni,porculanski, guč55
56
57
ISPIRANJE TALOGAPosle ceđenja talog se ispira kako bi se nepoželjnesupstance uklonile što je moguće potpunije – mogu da seuklone samo površinske nečistoće.Za ispiranje se koristi: voda (ukoliko se talog ne rastvara); rastvor koji sadrži malu količinu taložnog reagensa(dejstvo zajedničkog jona) pogodni i lako isparljivi elektrolit (sprečavapeptizaciju)58
Primenjuje se princip ekstrakcije:ispiranje više puta malom zapreminom.Pre dodavanja nove zapremine tečnosti zaispiranje, talog treba da se ostavi da seOCEDI – izuzetak su talozi koji se mogu navazduhu oksidovati, kao i želatinozni talozi.59
SUŠENJE I ŽARENJE TALOGAPosle ceđenja i ispiranja talog treba da se dovede dokonstantnog sastava, pre nego što se izvrši merenje.Iz taloga se zagrevanjem uklanja:- voda- isparljive nečistoće,Često se talog prevodi u neki drugi oblikpogodniji za merenje.60
masa (g)Termogravimetrijska kriva61
62
VODA U ČVRSTIM SUPSTANCAMABITNA VODANEBITNA VODA- Kristalna voda- Adsorbovana vodaneke supstance kristališu kaohidrati, stabilni na vazduhu priodređenoj temperaturi, npr.BaCl2·2H2Otanak monomolekulski sloj napovršini čvrste supstance –higroskopna voda- Sorbovana voda-Konstituciona vodakoličina vode u unutrašnjimpukotinama i kapilarama, npr.ne pojavljuje se u hemijskojformuli, već nastaje kao proizvod silika-gel, skrob, celulozarazgradnje supstance pri-Okludovana vodapovišenoj temperaturi, npr.voda “uhvaćena” unutar kristalneCa(OH)2CaO H2Ostrukture za vreme nastajanjakristala63
SREDSTVA ZA SUŠENJERelativna efikasnost nekih sredstava za sušenje:Mg(ClO4)2veliki kapacitetBaOumeren kapacitetCaOumeren kapacitetCaSO4 (anh.)umeren kapacitetP2O5mali kapacitetAl2O3mali kapacitetSilika-gelmali kapacitet64
Na2SO4 anh.VODA65
66
67
68
69
ORGANSKI TALOŽNI REAGENSIOHNOMn /nnije selektivanMLnN*pH – selek.8-oksi hinolin*EDTA, CNAl3 , Al3 i Fe3 , Mg2 DMG - dimetilglioksim2H3CCNH3COH H3CCNHOHCOONNNi2 CCH3NiH3CCNO NHC2H CH3OPd2 - žut kompleks, kisela sredina70
GRAVIMETRIJSKA ODREĐIVANJA ZASNOVANANA ISPARLJIVOSTIKomponenta koja se određuje kvantitativno seizdvaja iz uzorka u obliku lako isparljivogjedinjenja.DIREKTNOmerenjem mase isparenesupstanceINDIREKTNOmerenjem mase ostatka(manje pogodno)71
Isparljivost se koristi i za uklanjanje nekih supstanci izuzorka:vode, amonijum-soli, silicijuma u obliku SiF4Metodama na bazi isparljivosti najčešće se određuju voda iugljenik(IV)-oksid.Indirektnodirektno; Mg(ClO4)2Direktno, u natron krečuCaO NaOH72
INDIREKTNA GRAVIMETRIJSKA ANALIZA- Izvode se dva eksperimentalna određivanja- Jedno je obično određivanje mase dvokomponentne smeše- Postavljaju se dve jednačine sa dve nepoznate- Moguće je odrediti i n komponenti nekog uzorka, pomoću nnezavisnih određivanja i n simultanih jednačina- Retko se primenjuje za određivanje više od dve komponente- Tačnost i preciznost je mnogo manja nego kod direktnogodređivanja73
PRIMER:Analizom uzorka od 2,5000 g nekogkrečnjaka dobijeno je 0,2500 g smeše NaCl i KCl.Smeša alkalnih hlorida je zatim taložena srebronitratom, pri čemu je dobijeno 0,5000 g AgCl.Izračunati masene udele Na2O i K2O u krečnjaku.74
IZRAČUNAVANJA U GRAVIMETRIJIEksperimentalno se mere dve veličine:1. masa uzorka uzetog za analizu2. masa taloga poznatog hemijskog sastava dobijenoganalizom75
Izračunava se maseni udeo određivane komponente.mA m uzorkamasa komponente A u uzorkumasa uzorka koji se analizira***analitički talog koji se u gravimetrijskoj analiziposle sušenja i žarenja meri,vrlo retko je tražena komponenta A76
Mereni talog se stehiometrijski može povezati sakomponentom A. Masa merenog taloga (merni oblik) se preračunavau odgovarajuću masu tražene komponente. Preračunavanje se vrši pomoćuGRAVIMETRIJSKOG FAKTORA.broj koji pokazuje kolika masa traženesupstance odgovara jedinici mase merenesupstance77
PRIMER:Napišite izraz koji definiše gravimetrijskifaktor za preračunavanje mase Fe2O3 u masu Fe.۸ 2 Fe1 Fe2O3 n Fe n Fe 2O 3 2 12 M Fe f 0,6994M Fe 2O 3 78
PRIMER: Napišite izraz koji definiše gravimetrijskifaktor za preračunavanje mase Fe2O3 u masu Fe3O43 Fe2O3 ۸ 2 Fe3O42 M Fe 3O 4 2 231,54f 0,96663 M Fe 2O 3 3 159,6979
80
Školska knjiga Zagreb, Hrvatska . 2 Analitička hemija se bavi odvajanjem, dokazivanjem i određivanjem pojedinih sastojaka u uzorku supstance. “ANALYSIS” (grčka reč) - razlaganje na sastavne delove ANALITIČKA HEMIJA KVALITATIVNA KVANTITATIVNA dokazuje od kojih se delova (atoma, jona, .
Ova knjiga je namenjena studentima prve godine fakulteta na kojima hemija nije matična disciplina i predaje se kao jednosemestralni ili dvosemestralni predmet. S obzirom na to, udžbenik je napisan tako da postupno uvodi studenta u svet hemije kako bi predmet mogli pratiti i studenti koji nemaju dobro predznanje iz ove oblasti.
deseterca kako u narodnom tako i u umjetni č kom stihu, kao i uzajamni odnos jezika i metra u tom stihu. Ovaj rad upravo želi pokušati dati jedan analiti č ki pregled gore nazna č enih problema bosanskog, odnosno novoštokavskog stiha, a najprije razvoja pjes
1337 Fizicka hemija Walte J. Moore Naucna knjiga Beograd 1962 5568 Hemijsko-tehnoloski leksikon Veljko Kostic NRad Beograd 1980 5569 Hemijsko-tehnoloski leksikon Veljko Kostic Rad Beograd 1980
While opening an AutoCAD 2000 drawing, you can use the Partial Open option to work with only part of the drawing file. If you are working with a large drawing, you can partially open the drawing and select a specific view and layers to work with instead of loading the entire drawing. See “Using Par- tial Open and Partial Load” on page 311. To open a drawing 1 In the Startup dialog box .
Batch baking is an economical way of having baked goods for the family which will last days. Owning a freezer makes batch baking an even more viable method of cooking as a variety of baked items can be frozen ahead of time and used as required. This is beneficial if you have less time to spend on meal preparation as well as helping to cater for unexpected guests and large numbers. Filling the .
Department of Plant Biology, University of Newcastle upon Tyne, Newcastle upon Tyne, NEl 7RU, United Kingdom ABSTRACT: 200 taxa of algae were recovered from cultures of 24 "terres trial" and "hydro-terrestrialll soil and vegetation samples from Glerar dalur, northern Iceland. 22 of the samples were collected at heights of between 500 and 1300 m. The algae were divided between the classes .
Media yang digunakan untuk menyampaikan informasi adalah buku saku. Menurut Rumelan (2014), buku saku adalah buku dengan ukuran kecil, ringan, dan bisa disimpan disaku. Informasi dalam buku saku dapat dimanfaatkan oleh masyarakat agar bijak dalam memilih bahan-bahan alami dalam perawatan kulit. 1.2 Rumusan Masalah . Berdasarkan latar belakang masalah diatas dapat diambil rumusan masalah .
Cambridge English: . Main activities (copies of Part 1 Question 1, Resource 1, Resource 2, and . Now your English teacher has asked you to write an essay for homework. Write your essay using all the notes and giving reasons for your point of view. Having a chat with friends in your free time can be as important as studying. Do you agree? Notes Write about: 1.learning to get on with people .
